Nominovani za "Aurea" nagradu
"Eko fungi" - Proizvodnja jestivih gljiva na bazi celuloznih ostataka

Beogradski “Eko fungi” pokrenuo je u junu 2013. godine industrijsku proizvodnju gljive bukovače po novoj tehnologiji koja u proizvodnji supstrata (hranljive podloge) za uzgoj celuloznih gljiva koristi otpad i eliminiše upotrebu električne energije za čak 90%. Reč je o prvom postrojenju ovog tipa u Srbiji i svetu. Proizvodnja celuloznih vrsta jestivih gljiva, (bukovače, shii take i sl,) tradicionlano je bazirana na iskorišćenju slame kao sirovine za proizvodnju substrata, koja je počela da biva nedostupna i čiji su troškovi transporta i potrošnje električne energije u proizvdonji znatno uvećavani.

Novo postrojenje “Eko fungija” za proizvodnju substrata koristi bilo koji celulozni materijal koji se može nabaviti u krugu od 30 km. Do sada nigde u svetu nije realziovan projekat proizvodnje supstrata za uzgoj jestivih bilja na bazi otpada u zaista industrijskim razmerama. Osim toga, primenom mikrobiološkog metoda – umesto energetna za zagrevanje se koristi snaga mikroorganizama i na taj način eliminiše upotreba električne energije.

Ideja celog projekta je da otpad kao takav ne postoji, pa se istrošeni supstrat može koristiti u ishrani stoke ili kao organsko đubrivo. Osim toga ova proizvodnja se može primeniti na malim farmama širom Srbije i uposliti veliki broj domaćinstava.

Kapacitet proizvodnje po novoj tehnologiji u “Eko fungi” je oko 30t jestivih gljiva godišnje, odnosno prerada oko 50t celuloznog otpada.

Novi model proizvodnje celuloznioh vrsta gljiva i tehnologija koja je adaptibilna prema dostupnim resursima, privukla je pažnju mnogih pojedinca iz svih delova Evrope koji su zainteresovani za njeno preuzimanje i apliklaciju, u čemu se vidi mogućnost dodatnog razvoja biznisa kroz transfer tehnologije. Već su potisana pisma o namerama i prvi ugovori.

INOVATIVNOST

Tim stručnjaka kompanije “Eko fungi” razvio je inovativno postrojenje za proizvodnju supstrata za uzgoj jestivih gljiva koje kao materijal koristi bilo koji celulozni otpad i eliminiše potrošnju električne energije za 90%.

Proizvodnja supstrata (podloge) za uzgoj jestivih celuloznih gljiva uobičajeno se priprema termičkom obradom celuloznog materijala, na prvom mestu slame, i tradicionalno zahteva veliki utrošak električne energije. Problem ovakve proizvodnje postao je nerešiv sa aspekta same nabavke repromaterijala koji je počeo da bude nedostupan s obzirom na iskoristljivost slame u drugim tehnologijama. Osim toga problem tehnologije proizvodnje je narastao i usled prevelikih troškova transporta slame, koja tako kabasta i laka nije mogla biti transportovana na isplativ način do uzgajivača.

Poznajući biologiju ovih vrsta a naročito njihovu fiziologiju i nutritivne karakteristike, tim stručnjaka u kompaniji “Eko fungi” razvio je postrojenje koje umesto slame, za proizvodnju supstrata može da upotrebi bilo koji celulozni materijal koji se može nabaviti u krugu od 30 km oko proizvodnje: stari papir, soc od kafe iz espreso aparata ili filter kafe, piljevina lišćara. Ideja je proverena u malim obimima na više od 100 različitih vrsta organskog i neorganskog otpada i dokazano je, da sve što poseduje celulozu može obezbediti hranu gljivi i time njen uspešan rast. I pored jednostavnosti, do sada nigde u svetu nije realizovan projekat proizvodnje supstrata za jestive gljive na bazi otpada u zaista industrijskim razmerama.

Nakon implementacije postrojenja, novi izazov javio se pri rešavanju problema enormne potrošnje energije (usled velike cene energemnta koji je skočio 2 puta). Ponovo, na bazi biologije i logike prirode, stručni tim “Eko fungija” osmislio je model koji za oko 90% eliminiše utrošak energije u tehnologiji proizvodnje. Eliminisana je upotreba struje i primenjen je mikrobiološki metod – umesto energetna za zagrevanje se koristi snaga mikroorganizama i na taj način dostižu parametri koji su neophodni kako bi se obezbedio adekvatan kvalitet supstrata za uzgoj bukovače.

Nova tehnologija pripreme substrata za uzgoj celuloznih jestivih gljiva u tako velikoj razmeri je testirana i dala je odlične rezultate, pa je juna 2013. godine u Zadruzi “Eko fungi” u Padinskoj skeli krenula industrijska proizvodnja bukovače.

Nedeljno se u jednoj smeni proizvede 3t supstrata. To obezbeđuje nedeljnu proizvodnju od 12t, što je dodvoljno za mesečnu proizvodnju od oko 2,5t bukovače.

Projekat je rađen u saradnji sa beogradskim Poljoprivrednim fakultetom i Biološkim institutom. Inovacija je patentirana, a projekat “Eko Fungija” se našao kao jedan od 100 opisanih primera u publikaciji Plave ekonomije (ZERI), koja promoviše primere industrijske proizvodnje koji se mogu započeti brzo i jeftino, a čije principe i “Eko fungi” podržava.

DRUŠTVENA KORISNOST

Proizvodnja kvalitetne hrane, kakve su jestive gljive uz mogućnost ostvarivanja profitabilne proizvodnje značajan je aspekt ove inovacije koja je industrijalizovana. Proizvodnja supstrata za uzgoj jestivih celuloznih gljiva na bazi otpada predstavlja novi model i pristup reciklaži celuloznog materijala. Iako jedan deo takvog otpada, pre svega stari papir, ima svoje tržište, drugi otpadi kakav je soc od kafe iz espreso aparata ili filter kafe, piljevina lišćara, kada se ne nalaze u količinama dovoljnim za proizvodnju (napr. briketa za ogrev, otpad iz reka koje skupljaju hidroelektrane, parkovski otpad) nemaju svoje adekvatno mesto.

Nakon upotrebe istrošeni supstrat, zbog obogaćenosti proteinima i hranljivim materijama, može se koristiti u ishrani preživara farmera ili za proizvodnju kvalitetnog đubriva za plasteničku proizvodnju. Projekat tako potvrđuje da otpad ne postoji (from waste to taste), i da sve što je otpad iz jednog proizvodnog procesa može da postane sirovina za neki drugi.

Tehnologija ostvarena u projektu obezbeđuje ustedu od čak 90% u energiji u odnosu na standardnu tehnologiju proizvodnje bukovače i sličnih vrsta. Osim toga širenjem spektra korišćenog otpada eliminišu se preveliki troškovi transporta sirovine jer se njen izbor ograničava na dostupne materijale u najbližoj okolini. Deo sirovine “Eko fungi” prikuplja u lokalnim školama i na taj način se simbolično ostvaruje odnos prema životnoj i radnoj sredini i utvrđuje model recirklaže koji rezultira kvalitenom hranom.

Kako zemlja ulazi u proces pridruživanja EU tako se zahtevi za očuvanje prirodnih resursa pooštravaju, kao i sakupljanje i izvoz šumskih plodova. Nova tehnologija kompanije “Eko fungi” garantuje standardizovanu proizvodnju, a može se primeniti i na malim farmama što bi moglo da dodnese prihod izvesnom delu stanovništva i rezultira novim zapošljavanjima. Stručni tim “Eko fungija” na čelu sa Ivankom Milenković održao je predavanja o ovakvom modelu proizvodnje širom Srbije, a predmet je i čestih poseta master studenata iz čitavog sveta koji smatraju da je budućnost svetske ekonomije u korišćenju dostupnih resursa, uz praćenje modela funkcionisanja prirodnih procesa.

“Eko fungi” koji se bavi primarnom poljoprivrednom proizvodnjom svoj rad bazira na visokoobrazovanom menadžmentu i tesnoj saradnji sa naukom. U kompaniji “Eko fungi” zaposlena su 3 stručnjaka koji su tvorci patentirane tehnologije, a proizvodnja se odvija u okviru istoimene zadruge sa partnerskim firmama u kojoj je zaposleno 12 ljudi. Osim toga na imanju zadruge “Eko fungi”, eksperimente redovno obavljaju studenti Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, gde je završeno i nekoliko doktorskih radova.

FINANSIJSKI POTENCIJAL

Industrijska proizvodnja celuloznih vrsta gljiva na bazi otpada u pogonu “Eko fungi” u Padinskoj skeli funkcioniše od juna 2013. godine, a primenjena tehnologija u njemu obezbedila je profitabilnost postrojenja usled velike uštede energije. Po prvi put na tržištu Srbije jedna kompanija izlazi sa proizvodnjom bukovače u kontinutetu, budući da je ona do sada bila ograničena na proleće i jesen.

Tokom test proizvodnje u industrijskim razmerama, tržštu je ponuđeno 20t sveže bukovče i oko 2t jablanovače koja je izolovana iz prirode i proizvedena po ovoj tehnologiji sa konkurentnom cenom.

U razvoj postrojenja i primenu nove tehnoloije uloženo je 45.000 EUR. Imajući u vidu važnu osobenost tehnologije – da je adaptibilna prema dostupnim resursima, mnogi pojedinci iz svih delova Evrope su zainteresovani za njeno preuzimanje i apliklaciju, u čemu se vidi mogućnost dodatnog razvoja biznisa kroz transfer tehnologije. Potpisan je ugovor sa opštinom Požega u Slavoniji, i pismo o namerama sa Bugarima. Ovaj model je propoznala i provincija Limburg (Beligija) koja čitav svoj razvoj planira da kreira na bazi ovog modela, a u poseti “Eko fungi” nedavno si bili i zainteresovani iz Razvojne agencija španske regije Baskija. Pogone “Eko fungija” takođe, nedavno je posetio i predstavnik američke kompanije koja je zaintersovana za kupovinu sušenih gajenih vrsta jestivih gljiva. Zahvaljujući ovim aktivnostima profitabilnost i rast kompanije je izvestan.

Pod kontrolom “Eko fungi”, u Padinskoj skeli sada se proizvodi 120 tona šampinjona godišnje a primenom novog postrojenja i tehnologije omogućena je proizvodnja od oko 30t bukovače godišnje. Pečurke iz pogona u Padinskoj skeli serviraju se u beogradskom hotelu “Hyatt”, restoranu “Hacijenda”, “Madera”, “Alo alo”, kao i među pecivima u beogradskim pekarama, na Bajlonovoj i pijaci Zeleni venac.

Takođe, kompanija priprema dalje testiranje svojih ideja i tehnologija. Čime će “Eko fungi” evropskom i svetskom tržištu ponuditi proizvod bitno poboljšanog kvaliteta i time sebe postaviti na zasebno, kvalitetnije mesto u odnosu na konkurenciju.

Komentari (2)

Kako dobiti recept za supstrat?

novinarke_su_najbolje

Poštovani, molimo vas da kontaktirate proizvođača a kontakte potražite na web stranici https://www.systemekofungi.com/?lang=sr
Hvala, lp

Postavite komentar