Nominovani za "Aurea" nagradu
"Carlsberg Srbija" - Super kompost - inovativna upotreba otpada

Kompanija “Carlsberg Srbija” prva je u Srbiji dobila dozvolu za distribuciju i prodaju super komposta oplemenjivača zemljišta koji nastaje kao nus proizvod stanice za preradu otpadnih voda pivare u Čalarevu.

Registracija mulja iz sistema za preradu otpadnih voda kao oplemenjivača zemljišta nastala je kao izraz težnji kompanije da se smanji količina otpada koji se odvozi na deponiju i na taj način postigne visok stepen zaštite životne sredine. Nakon anilaza utvrđeno je da kvantitativno najveći udeo (760t godišnje) potencijalno neiskorišćenog otpada čini mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Reč je o oplemenjivaču zemljišta koji nastaje kao nusproizvod anaerobno-aerobnog prečišćavanja otpadnih voda.

Da bi mulj koji nastaje kao nus proizvod stanice za prečišćavanje otpadnih voda fabrike u Čalarevu, bio upisan u registar oplemenjivača zemljišta, u kompaniji su se pozvali na evropske direktive, budući da zakonski okvir u Srbiji ne predviđa da se otpad takve vrste registruje kao novi proizvod.

Registraciji su prethodile detaljne analize ove vrste otpada i Institut za zemljište dao je preporuku da mulj može da se koristi kao organski oplemenjivač zemljišta, odnosno organsko đubrivo za ratarske kulture, povrće voće i vinovu lozu.

Tokom 2012. godine, projekat je finalizovan i mulj je upisan u registar oplemenjivača zemljišta. Kompanija “Carlsberg Srbija” registrovana je takođe i za njegovu distribuciju, a primenom ovih mera količina otpada koja se odvozi na deponiju smanjena je za 50%.

Osnovni cilj kompanije bio je da se ovim projektom otpad zbrine na ekološki prihvatljiv način. Osim toga, postoji i finansijski benefit. Kompanija ne plaća naknadu za odlaganje mulja na deponiju, niti njegov prevoz, a postoji i dobit od prodaje super komposta, pa će zahvaljućući registraciji super komposta kao oplemenjivača zemljišta kompanija postići uštede od oko 25.000 EUR na godišnjem nivou.

Praksu fabrike “Carslberg” u Srbiji preuzele su i druge pivare u okviru grupacije, pa je tako pivara u Rusiji već započela implementaciju projekta po modelu srpske kompanije.

INOVATIVNOST

Kompanija “Carlsberg Srbija” je inovativnim pristupom prepoznala da je otpad koji se dobija u procesu proizovdnje i koji su do sada odlagali na deponiji, po svom sastavu potencijalno koristan oplemenjivač zemljišta. Odlučili su da pokušaju da svoju ideju dokažu i investirali su u analizu otpada kao i sertifikaciju finalnog proizvoda.

Nakon analiza deponovanog otpada ustanovljeno je da čak 50% čini mulj iz stanice za prečišćavanje otpadnih voda pivare u Čalarevu koja obrađuje sve otpadne vode koje nastaju u pivari. U Institutu za zemljište u Beogradu izvršena je iscrpna analiza ove vrste otpada na osnovu koje je dobijena preporuka da se mulj registruje kao oplemenjivač zemljišta (čl.18, stav 3. Zakon o sredstvima za ishranu bilja, čl.17, čl.40 Pravilnika o uslovima za razvrstavanje i utvrđivanje kvaliteta sredstava za ishranu bilja, odstupanjima sadržaja hranljivih materija, i minimalnim i maksimalnim vrednostima dozvoljenog odstupanja sadržaja hranljivih materija i o sadržini deklaracije i načinu obeležavanja sredstava za ishranu bilja) jer zadovoljava sve kriterijume za bezbedno korišćenje na različitim tipovima zemljišta gde može da utiče i na popravku strukture istih.

Da bi se mulj registrovao kao oplemenjivač zemljišta najveći problem bio je izostanak zakonskih akata u Srbiji po kojima je moguće nešto što je otpad ovakve vrste registrovati kao novi proizvod.

Kako u Srbiji nije rešeno pitanje registracije otpadnog mulja kao novog proizvoda kompanija “Carlsberg Srbija” se pozvala na zahteve EU direktiva (Council Directive of 12 June 1986 on the protection of the environment, and in particular of the soil, when sewage sluge is used in agriculture (86/278/EEC)) jer super kompost te zahteve i ispunjava.

Da bi predali dokumentaciju Ministarstvu poljoprivrede neophodno je bilo i mišljenje Ministarstva zaštite životne sredine, koje je takođe donelo saglasnost da kompanija “Carlsberg” može da koristi mulj u poljoprivredne svrhe.

Nakon dodatnih analiza, u vezi sa karakterizacijom mulja i podrške vladinih institucija, kompanija “Carlsberg” je početkom 2012. godine od Uprave za zaštitu bilja Republike Srbije dobila rešenje kojim je odobreno da se sredstvo za ishranu bilja- super kompost upiše u Registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta. Polovinom jula stiglo je i rešenje o upisu u registar distributera i izvoznika oplemenjivača i đubriva. Celokupan proces registracije trajao je 1,5 godinu, a projekat je završen sredinom septembra 2012. godine od kada kompanija i zvanično ne odlaže otpad iz stanice za prečišćavanje otpadnih voda na deponiju već ga prodaje.

Ovo je prvi projekat ovakve vrste u Srbiji, a super kompost je jedan od primera kako uspešno i adekvatno zbrinuti nusproizvod koji je ranije tretiran kao otpad, a koji se danas može koristiti kao novi proizvod.

Kompanija “Carlsberg” je prva u svojoj grupaciji koja je implementirala jedan ovakav projekat, a kako se praksa pokazala kao vrlo uspešna, preuzele su je i druge pivare u okviru “Carlsberg Grupacije”, dok se sličan pristup može primeniti i u mnogim drugim industrijama.

Proces dobijanja super komposta

Otpadni mulj-super kompost nastaje u procesu anaerobno-aerobnog prečišćavanja otpadnih voda. Nakon anaerobnog ANUBIXTM-B reaktora i aeracionih bazena taložna smeša odlazi u naknadni taložnik gde se razdvaja na vodu i mulj. Jedna količina talog aktivnog mulja se vraća u bazen za denitrifikaciju a izvesna količina mulja se dnevno ispumpava u postrojenje za mehaničko odvajanje vode koje se sastoji od mehaničkog bubnja za zgušnjavanje i trakaste filter prese.

Mulj se prvo kondicionira za mehaničko zgušnjavanje i odvajanje vode dodavanjem jednog flokulujućeg polimera (polielektrolit). Nakon toga mulj odlazi na trakastu filter presu visokog pritiska čiji je cilj da minimalan sadržaj suvog ostatka bude 30%. Iz trakaste filter prese otpadni mulj – super kompost pada u kontejner, namenjen za njegovo odlaganje.

DRUŠTVENA KORISNOST

Cilj projekta registracije mulja iz sistema za preradu otpadnih voda fabrike piva u Čalarevu jeste da se smanji količina otpada koji se odvozi na deponiju i na taj način postigne visok stepen zaštite životne sredine.

Analize su utvrdile da kvantitativno najveći udeo potencijalno neiskorišćenog otpada u kompaniji “Carlsberg” čini mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koji nastaje kao nusproizvod anaerobno-aerobnog prečišćavanja otpadnih voda.

Godišnje se iz stanice za prečišćavanje otpadnih voda u pivari kompanije “Carlsberg” na deponiju odnosilo 760t komposta, što predstavlja 50% ukupnog otpada koji je odlagan na deponiju, pa je registracijom super komposta kao oplemenjivača količina otpada koji se odlaže na deponiju smanjena za polovinu.

Osim toga proizvod će u kombinacija sa drugim oplemenjivačima i đubrivom doprineti unapređenju kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Super kompost može da se koristi za ratarske kulture, povrće, voće i vinovu lozu. Koristi se kao dopunsko đubrivo na različitim zemljištima, a naročito na siromašnim degradiranim površinama, peskovitim zemljištima, teškim glinovitim zemljištima, gde može da utiče na popravku strukture istih, a primenjuje se i na jesen u osnovnoj obradi ili predsetveno.

Super kompost je jedan od primera kako uspešno i adekvatno zbrinuti nusproizvod koji je ranije tretiran kao otpad, a koji se danas može koristiti kao novi proizvod, dok se sličan pristup može primeniti u mnogim drugim industrijama.

Dodatni cilj kompanije “Carlsberg Srbija” jeste da svojim primerom pokaže i drugim kompanijama kako mogu uspešno da brinu o životnoj sredini, a da pritom ostvaruju i višestruku dobit.

FINANSIJSKI POTENCIJAL

Cilj projekta registracije mulja iz sistema za preradu otpadnih voda kompanije “Carlsberg Srbija” bila je da se smanji količina otpada koji se odvozi na deponiju i na taj način postigne visok stepen zaštite životne sredine, ali osim toga postoji i finansijski benefit. Kompanija ne plaća naknadu za odlaganje mulja na deponiju, niti njegov prevoz, a postoji i dobit od prodaje super komposta.

Troškovi transporta i odlaganja otpada zahvaljujući registraciji super komposta kao oplemenjivača zemljišta biće smanjeni za 20.500 EUR. Super kompost se sada prodaje po niskoj ceni jer je primarna delatnost kompanije proizvodnja piva a ne prodaja oplemenjivača zemljišta, pa će zarada od prodaje oplemenjivača na godišnjem nivou iznositi oko 4.000 EUR.

Ukupne uštede kompanje će zahvaljujući registraciji super komposta tako iznositi 25.000 EUR na godišnjem nivou.

Kako se praksa koju je kompanija “Carlsberg Srbija” implementirala pokazala kao vrlo uspešna, preuzele su je i druge pivare u okviru “Carlsberg Grupacije”, a neke od njih, kao u Rusiji, već su započele implementaciju projekta po modelu pivare u Srbiji.

Postavite komentar