Nominovani za "Aurea" nagradu
"Elektronik" - Kombajn za branje malina i kupina

Firma “Elektronik” iz Sopota proizvela je prvi srpski kombajn za mašinsko branje malina i kupina koji radi na TNG i sa samo tri radnika zamenjuju komplikovani posao više desetina ljudi. Berač sa hidrauličnim pogonom na svim točkovima je konstruisan kao samohodna poljoprivredna mašina, koja branje voća vrši izazivanjem vibracija u krošnji voćke, što dovodi do opadanja plodova. Ovakvim vidom berbe omogućava se efikasno opadanje samo tehnološki zrelih plodova, bez oštećenja. Plodovi se prihvataju i transportuju konvejerom do mesta gde se vrši automatsko odstranjivanje nečistoća i skladištenje voća u ambalažu.

Kombajn poseduje specijalno razvijeni sistem automatske nivelacije koji omogućava upotrebu berača i na terenima pod nagibom, odnosno na plantažama koje se nalaze na veoma nepristupačnim mestima u našoj zemlji. Za razliku od svetskih rešenja koja zahtevaju međuredno rastojanje između vrsta od 3 m, ovaj kombajn može raditi i u rastojanju od 2 m čime se dobija 30% više prinosa maline po jedinici površine.

Berač opslužuje minimalno tri radnika- vozač mašine i dva radnika na otklanjanju ambalaže i kontroli plodova. Za branje malina na površini od 5 hektara, kombajn i tri radnika zamenjuju 60 nadničara, što omogućava uštedu i do 100.000 dinara dnevno.

Inovativno konstrukciono rešenje i niska cena stvaraju realne uslove za plasiranje kombajna za maline i kupine i na svetsko tržište što bi firmi “Elektronik” i našoj zemlji donelo značajna finansijska sredstva i dovelo do zapošljavanja većeg broja radnika u proizvodnji ove mašine. Takođe, malinari iz Srbije više ne treba da strahuju da li će im proizvod biti cenovno konkurentan, jer neće morati beračima da plaćaju visoke dnevnice.

Holandska mašina, slična kombajnu firme “Elektronik” košta oko 130.000 EUR, dok je cena domaćeg kombajna 45.000 EUR. U proizvodnju kompajna uloženo je oko 130.000 EUR.

INOVATIVNOST

Firma “Elektronik” iz Sopota prva je u Srbiji proizvela kombajn za branje malina i kupina. Berač je konstruisan je kao samohodna poljoprivredna mašina, koja branje voća vrši pomoću izazivanja vibracija u krošnji voćke, što dovodi do opadanja plodova. Ovakvim vidom berbe omogućava se efikasno opadanje samo tehnološki zrelih plodova bez oštećenja. Plodovi se prihvataju i transportuju konvejerom do mesta gde se vrši automatsko odstranjivanje nečistoća i skladištenje voća u ambalažu.

Kombajn poseduje specijalno razvijeni sistem automatske nivelacije koji omogućava upotrebu berača i na terenima pod nagibom, odnosno na plantažama koje se nalaze na veoma nepristupačnim mestima u našoj zemlji.

Osnovne karakteristike kombajna

– Samohodna mašina sa hidrauličnim pogonom na svim točkovima

– Automatska nivelacija za rad na strmim terenima

– Dužina: 4.7m; širina: 2.7m; visina: 2.9m; težina: 3t

– Radna brzina: 1.8 km/h; transportna brzina: 10 km/h

– Opslužuju ga 3 radnika

Od delova za pravljenje kombajna 60% je nabavljeno od domaćih proizvođača, dok je ostatak iz uvoza (Grčka, Bugarska). Neki od kooperanata firme “Elektronik” su : “Jeep commerc” Beograd, “Prva Petoletka” Trstenik, “Politerm” Beograd, “Sirijus M” Trstenik, “Premijer” Novi Sad, “Hidraulik IN” Beograd, MOS Sopot…

Vreme izrade kombajna je 3 meseca, a za taj posao potrebno četiri do pet radnika. Na kombajnu je namerno izbegnuta elektronika tako da su kvarovi svedeni na minimum, a i u slučaju zamene delova potrebno je osnovno tehničko obrazovanje jer je sistem veoma jednostavan. Mašine je veoma izdržljiva, nema elemenata koji se brzo troše i trajnost je vezana za kataloško trošenje svakog od elemenata pojedinačno: motor, gume, ležajevi…

Način rada kombajna

Kombajn je samohodna mašina koja se pri berbi vozi preko vrste. U prednjem delu kombajna, sa obe strane su vertikalno postavljene “četke” sa plastičnim prstima. Četke slobodno rotiraju oko vertikalne ose a prinudno osciluju gore-dole. Tako “uronjene” u samoj biljci izazivaju opadanje zrelih plodova. Plodovi se dalje usmeravaju na transportne trake sa jedne i druge strane, dok se strujanjem vazduha vrši odstranjivanje nečistoća, tako da čisti plodovi završavaju u gajbi gde ih po jedan radnik sa obe strane prihvata i odlaže na mesto predviđeno za pune gajbe.

Prednosti kombajna u odnosu na poznata rešenja

– Mali gabariti mašine: za razliku od svetskih resenja, koja zahtevaju međuredno rastojanje između vrsta od 3 m, ovaj kombajn može raditi i u rastojanju od 2 m čime se dobija 30% vise prinosa maline po jedinici površine.

– Zbog svojih manjih gabarita kombajnu je potrebno manje prostora za prelazak iz jedne u drugu vrstu zasada.

– Širina od 2.7 m omogućava kombajnu da bude samostalni učesnik u saobraćaju (za ostala rešenja je potrebno vozilo u pratnji).

– Niska cena: jednostavna rešenja (pa i činjenica da je težak samo 3t) čine da njegova cena na tržištu bude 50% niža od drugih stranih proizvođača kombajna.

Prednosti mašinske u odnosu na ručnu berbu

U procesu proizvodnje malina uložena sredstva u radnu snagu za njeno branje su najveća. Ako se zna da kombajn sa svojim učinkom od 5-6 ha dnevno zamenjuje više od 50 radnika (koje je veoma teško naci), njegova isplativost je veća od 100.000 dinara.

Plodovi koji su ubrani mašinski, za razliku od ručne berbe, su mikrobiološki ispravni jer nemaju neposredni kontakt sa radnikom.

Velike plantaže se formiraju van naseljenih mesta. U tim uslovima prosto je nemoguće obezbediti sve potrebne uslove za veći broj radnika u period od 40 dana koliko traje sezona ubiranja maline.

Svi ovi parametri čine da su plantaže veće od 2 ha retkost na našim prostorima. Uvođenjem mehanizovane berbe, proizvođači će biti u mogućnosti da gaje i po više desetina hektara malina.

DRUŠTVENA KORISNOST

Srbija je među vodećim proizvođačima malina u svetu i upravo je ova voćka jedan od najjačih srpskih brendova. Zbog geografskog položaja i klimatskih uslova naše zemlje srpska malina poseduje izuzetan kvalitet koji je čine jedinstvenom u svetu. Zato je neophodno da ovu poziciju višestruko ojačamo. Jedan od najvećih problema u ovom sektoru je berba malina jer. nedostatak radne snage ograničava ozbiljnije proširenje zasada pod ovom kulturom. Rešenje je prelazak sa ručne na mehanizovanu berbu maline, a prvi kombajn konstruisao je “Elektronik”. Uvođenjem mehanizovane berbe, proizvođači će biti u mogućnosti da gaje i po više desetina hektara malina

– Berač malina i kupina je ekološki čista mašina jer za pogon ima motor na TN gas

– Kombajn značajno može da unapredi poljoprivrednu proizvodnju i izvoz malina iz Srbije i time poboljša našu poziviju na svetskom tržištu

– Na proizvodnji kombajna angažovane su mnogobrojne firme iz Srbije, čime se aktivira industrijska proizvodnja u našoj zemlji

FINANSIJSKI POTENCIJAL

Prošle godine prototip kombajna je testiran u berbi u Šapcu i Arilju. S obzirom na pokazane rezultate i zainteresovanost proizvođača maline, firma “Elektronik” ne sumnja u prodaju na ovom trzištu. Rad kombajna su pratili profesori Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu koji su proizvođača iz Sopota pozvali da obavi pokaznu berbu kombajnom za vreme održavanja svetskog dana malinara koji će se ove godine održati u Srbiji. Firma se nada dobrom plasmanu mašine i na stranim tržištima, jer je cena kombajna 45 000 EUR, što je najmanje duplo jeftinije od drugih proizvođača.

Za berbu 5 ha maline kombajn potroši 50 kg gasa, što je 4.000 dinara. Na tu cifru treba dodati i tri dnevnice za radnike od po 2.000 dinara, dakle ukupni trošak za 5 hektara je 10.000 dinara. U slučaju ručnog brtanja malina potrebno je minimum 60 radnika, za koje proizvođač (uz dnevnicu od 2.000 dinara) treba da izdvoji 120.000 dinara.

“Elektronik” se bavi proizvodnjom poljoprivrednih mašina i u svom programu ima patentirane proizvode: berač za višnje i šljive i kombajn za maline i kupine. Berač za višnje i šljive nagrađen je zlatnim medaljama na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu 2006, 2007, 2008. godine. a kombajn za maline i kupine je osvojio Veliku zlatnu medalju 2010. godine. Masine frime “Elektronik” su zastupljene u Srbiji, Hrvatskoj, BIH, Bugarskoj, Turskoj, Iranu, Jordanu, Čileu…

Prva mašina koju je inženjer i vlasnik “Elektronika” napravio je tresač voća. Do sad je prodato oko 50 takvih mašina, i to u celom svetu. Mašina košta 13.000 EUR, dok je slična inostrana desetostruko skuplja.

Novac za konstruisanje kombajna, na kom je radila tri godine, frima je obezbedila zaradom od prethodnih izuma.

Postavite komentar